U krizno vreme mnoge zemlje su primorane da traže pomoć od MMF–a.

To je dugi proces koji nije baš ugodan. Osim toga, ova finansijska struktura može da odbije takvu molbu. O tome kako Srbija prolazi kroz ovu proceduru radi se u izveštaju agencije Itar Tass.

Postignut je dogovor o poseti delegacije Medjunarodnog monetarnog fonda Srbiji koji je planiran za 16. mart. To je vezano za činjenicu da je bivšoj jugoslovenskoj republici potreban zajam od 1,5 i 2 milijarde dolara za fundiranje svojih deviznih rezervi. Po mišljenju eksperata, rezultati pregovora će imati veliki značaj za Srbiju – daće, naime, znak drugim organizacijama da se rizik investicija smanjuje.
Predsednik Republike Boris Tadić već je upozorio da se dodatna uputstva MMF–a ne mogu izbeći i obećao da će Srbija pristati na sve političke i društvene uslove. Poslednjih dana pažnja stručnjaka i medija usredsredjena je na to kakve će zahteve Fond postaviti.

Ekspert organizacije „Centar za slobodno tržište” smatra da će MMF zatražiti od Srbije samo ono što je u krugu njegovih sopstvenih interesa. Sa svoje strane, vlada će se potruditi da odustane od jednog dela svojih interesa da strane postignu kompromis.„Može se očekivati da će pristati na neizbalansirani budžet, tj. na veći deficit od sadašnjeg. Moraćemo da obećamo smanjenje socijalnih izdataka. Jedva da će to dovesti do sniženja plata u državnom sektoru” – objasnio je ekspert.
Profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog državnog univerziteta, doktor Nikola Fabris prognozira eventualni ishod pregovora. „Najverovatnije, MMF će predložiti sniženje penzija i plata državnih službenika, ali izbor će biti na vladi Srbije koja će biti primorana da ispuni sve što bude obećala. Novi kredit je od posebnog značaja pošto će, najverovatnije, makroekonomska podrška Srbije od strane EU biti uslovljena zaključivanjem i realizacijom ovog sporazuma.”
Pri tome, direktor Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorava da nema stopostotne garancije da će kredit biti izdvojen. „Ukoliko srpska vlada poveća budžetski deficit bez njegovog prestrukturiranja, MMF može da odbije davanje zajma” – naglasio je finansijer.
Eksperti smatraju da će se u slučaju odbijanja molbe o zajmu bruto domaći proizvod Srbije smanjiti za 3 odsto, inflacija premašiti 20 odsto, a dinar postati „lakši” za 12 odsto. Devizne rezerve zemlje 2009. i 2010. godine mogu da se smanje za 8 milijardi evra. Situaciju je prokomentarisala i ministar finansija Srbije Dijana Dragutinović. Ona je naglasila da vlada Srbije namerava da predoči MMF–u realno stanje stvari. „Moramo da pokažemo račune, mogućnost dobijanja prihoda u predstojećem periodu, kao i, po mogućnosti, da smanjimo izdatke i na osnovu da zaključimo ugovor” – rekla je gdja Dragutinović.
Od 2000. godine MMF je tri puta davao Srbiji sredstva na zajam. Prva 2 kredita bila su vraćena u predvidjenom roku, a treća, 2006. – 2007. godine, prevremeno. Još jedan, rezervni, kredit od 520 miliona dolara na rok od 15 meseci bio je odobren 16. januara o. g. Uostalom, Srbija je ovaj sporazum zaključila, pre, iz predostrožnosti pošto ga još uvek nije iskoristila.

RUVR-14.03.2009

Hits: 53

Оставите одговор