Pola sveta krvari zbog pohlepe SAD

Ivana Stanojević | 24. novembar 2019

Da li su mnogobrojni sukobi širom planete izraz navodnog građanskog bunta ili su zapravo “dirigovani” iz jednog jedinog centra moći – Vašingtona. Pentagon danas vodi tajne ratove u 124 zemlje

 AP Photo Achmad Ibrahim

PLANETA krvari iz tridesetak rana, puca se i gine na sve strane. Ovih dana se Latinska Amerika para po šavovima. Osim u Boliviji, Ekvadoru i Čileu, vri u Brazilu, Peruu, Argentini, Venecueli i na Kubi. U sva žarišta, prste su umešali Amerikanaci, i po ko zna koji put potvrdili da je njihova istorija, zapravo, hronologija ratovanja.

Vašington u oružane sukobe ulazi bez oklevanja. Najviše ratova sam je kreirao i vodio, a obrazloženje je uvek isto: očuvanje demokratije i ljudskih sloboda. Samo u ovom trenutku, američka ratna mašina angažovana je na više desetina frontova. Od Drugog svetskog rata naovamo, SAD gotovo neprekidno šalju svoje vojnike da prolivaju krv širom planete.

PREMA podacima Instituta za mir nemačke fondacije Berghof, ratovi se, uz (ne)prikriveno učešće Bele kuće, vode u Ukrajini, na Filipinima, u Sudanu, Kolumbiji, Somaliji, na Bliskom istoku, u Siriji, Kongu, Mjanmaru, Indiji, Iraku, Nigeriji i Avganistanu. Ključni razlog podmetanja i raspirivanja požara je promena režima, dolazak na vlast onih koji će službovati pod Vašingtonom. Ma kakav bio ishod američkih predsedničkih izbora iduće godine, malo je verovatno da će se ova strategija Bele kuće promeniti na dobrobit sveta.

Crni rekord Amerika drži u Avganistanu, gde se rat vodi već 17 godina. Šefovi Bele kuće su se smenjivali, a ovo žarište je ostajalo. Izginulima se ne zna broja. Čim je pobedio na izborima, Donald Tramp je poslao 4.000 dodatnih vojnika u ovu napaćenu zemlju da se pridruže trupama čiji su pripadnici prozvani “bezdušnim koljačima”.
ODGOVOR na pitanje zašto je ambicija šefova Bele kuće kao po nekom pravilu ogrnuta ratnom zastavom je – profit. Osim njega, SAD žele prevlast nad svima, mesto na planetarnom pobedničkom postolju. Ta pozicija, opet, sa svoje strane donosi profit i tako ukrug.

Na pitanje ko profitira nikada nisu odgovorili američki političari, niti mejnstrim mediji. Ključ leži u vojnom industrijskom kompleksu. Činjenica je da bi bez beskonačnih ratova, odnosno proizvodnje naoružanja svake vrste, od pušaka i metaka do ratnih brodova i podmornica, posao u ovoj oblasti stao, a sa njim i američka privreda u celini. Jer, tokom protekle tri decenije, ekonomija SAD je stagnirala, samo je vojna industrija, iako sporo, postojano rasla za dva do tri procenta godišnje.

Bolivija

Od Drugog svetskog rata američka vlada bila je uključena u mnogobrojne ratove i orkestrirala udare u više od 50 zemalja, i to na osnovu laži, mahom iz pera CIA, koje su služile kao instrument za uništavanje i uklanjanje vlada, čiji potezi nisu na liniji interesa Vašingtona. Primer je rat u Vijetnamu, koji je navodno izbio zbog incidenta u zalivu Tonkin, a sve što su o tome pisali mejnstrim mediji, podređeni politici svoje vlade, bilo je zasnovano na izmišljotinama.

I RAT u Iraku poveden je na prevaru zbog navodnog oružja za masovno uništavanje koje proizvodi Bagdad, a zapravo je cilj bio eliminisanje Sadama Huseina. Posledica: Irak je razbijen i razoren, a na njegovoj teritoriji nikle su brojne terorističke organizacije. Slična priča odvijala se u Libiji sa namerom da bude svrgnut general Moamer el Gadafi, koga je Amerika prethodno proglasila diktatorom.

Australijski novinar Džon Pildžer precizirao je pre pet godina da Pentagon vodi tajne ratove u čak 124 države i postavio pitanje zašto Evropljani tolerišu opasnost od novog svetskog rata i plasiranje laži koje opravdavaju taj rizik.

“Razmere naše ideološke obrade predstavljaju blistav, čak oštrouman i veoma uspešan primer hipnoze, kao da se istina nikada nije dogodila, čak i dok se događa”, napisao je Pildžer u tekstu za britanski “Gardijan”.

On citira lane preminulog američkog istoričara Vilijama Bluma, koji je svake godine objavljivao osveženi izveštaj o američkoj spoljnoj politici. Ti izveštaji pokazali su da su SAD od 1945. godine pokušale da svrgnu više od 50 vlada, od kojih su mnoge bile demokratski izabrane, kao i da su se grubo mešale u izbore u 30 zemalja i bombardovale civilno stanovništvo u isto toliko država, pri čemu su koristile biološko oružje, kao i da su pokušavale da ubiju lidere drugih zemalja. U mnogim od tih zločina, saveznica SAD bila je Velika Britanija, tvrdio je Blum.

Avganistan

Pildžer podseća da, pošto je pripremio svrgavanje demokratski izabrane vlade u Kijevu, Vašington nije uspeo da uzme vojnopomorsku bazu na Krimu, koja istorijski i po pravdi pripada Rusiji. Rusi su je odbranili kao što su to činili u odgovoru na svaku pretnju sa Zapada unazad gotovo čitav vek, dodaje Pildžer.

– Ukrajina je, kao i Irak i Avganistan, postala zabavni park CIA, koja sa desetinama specijalnih jedinica uz EF-Bi-Aj jača “bezbednosnu strukturu” koja nadgleda brutalne napade na one koji joj se suprotstavljaju – ocenjuje Pildžer.

Hilari Klinton otvoreno je priznala da je istina koju otkrivaju i objavljuju alternativni mediji, zapravo neprijatelj države. U obračunu sa lažima koje, preko mejnstrim medija, lansira vlast u Americi, to jest u ratu za istinu, čovečanstvu ipak na raspolaganju stoji jedno, sve moćnije sredstvo, a to je internet. Dobra strana globalizacije je činjenica da informaciju danas može da plasira bukvalno svako, kao i da ona bude dostupnija nego nekada, na zidnim novinama.

Sudan
Hong Kong

HONGKONG

AMERIKA je tokom protekle sedmice usvojila zakon kojim podržava pobunjenike u Hongkongu. Obrazloženje je ovog puta koncentrisano oko demokratije, ali se “čita” i ekonomski motiv. Taj dokument, protiv koga je Kina zahtevala veto jer podriva njene interese, čeka potpis Donalda Trampa. Propis predviđa da SAD svake godine potvrđuju visok stepen autonomije Hongkonga koji će opravdati njegov poseban trgovinski status. Propisuje i sankcije kineskim i hongkonškim zvaničnicima, u slučaju da suzbijaju slobode na toj teritoriji.


ZARADU ULAŽU U KAMPANjE

NAJVIŠE inkasiraju najveće američke kompanije za proizvodnju i distribuciju oružja. To su “Lokid Martin” (36 milijardi), “Boing” (27,6) “BAE sistemi” (26,9), “Rejtion” (22,5) i “Dženeral dajnemiks” (21,6 milijardi). Profit ovih i još na desetine manjih proizvođača kreće se, kažu eksperti, oko čak dve trećine “kolača” od 886 milijardi, dakle 590 milijardi dolara. Ove moćne korporacije zavise od američkog o(p)stajanja u građanskim ratovima u nesrećnim zemljama na koje je “kocka bačena”, a poslednjih godina i u ratovima protiv terorista. Ove korporacije daju ogromne svote za predizborne kampanje političara, i tako ukrug, jer ruka ruku mije.

BUDžET PENTAGONA

VOJNI budžet Amerike za sledeću fiskalnu godinu iznosi 886 milijardi dolara, a 2016. godine bio je 767 milijardi. Ovo je drugo po redu najveće izdvajanje iz državne kase, odmah iza socijalnih davanja. Pentagon od države dobije čak četiri puta više novca nego što iznosi vojni budžet Kine – 216 milijardi. Vojni budžet SAD desetostruko je veći od ruskog koji broji 84,5 milijardi. U najkraćem, SAD troše više u “odbrambene svrhe”, odnosno za naoružanje, nego devet zemalja koje ga slede na listi i to – zajedno.

Hits: 1

Оставите одговор