Пљачкаши и даље руше Јеленин град

 Јеленин град над Сколовим путем, фото Б.Субашић

B. SUBAŠIĆ | 10. jul 2019. 18:00 | Komentara: 1
Tajanstvena tvrđava među oblacima na 1.000 metara visokom Mosoru. Suva planina i Zaplanje na meti divljih kopača. Država ovu tvrđavu nije upisala na listu zaštićenih lokaliteta.

TVRĐAVA Jelenin grad nalazila se na 985 metara visokoj goloj kupi suvoplaninskog vrha Mosor, nedaleko od Niške Banje. Stajala je kao dragulj na kruni suvoplaninskih strmih litica, pa joj je narod ime dao po majci cara Konstantina Velikog. Ova tvrđava bila je jedna od najviših u Srbiji i iz nje se kontrolisao uski put čiji se tragovi i danas vide po sredini krševitog grebena Suve planine. Danas je ova staza poznata kao Sokolov put i veoma popularna među planinarima i pljačkašima kulturnog blaga.

Okolina kupe Mosora i njen zaravnjeni vrh pune su rupa iz kojih vire komadi rimskih opeka. Za divlje kopače ona je bezvredna, kao i kulturna baština koju nemilosrdno razaraju. Zanimaju ih samo metalni predmeti, koji se lako krijumčare i prodaju

Komad opeke iz rupe na vrhu Mosor reporter “Novosti” odneo je stručnjacima sa katedre arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu

– Ovo je krovna tegola. Njome je bila pokrivena zgrada koja se nalazila na vrhu Mosora. Zašto je bila tako visoko? Posle invazije Huna u 5. veku, koji su opustošili nizijske oblasti Rimskog carstva, putevi i naselja se premeštaju iz dolina na teže dostupne i bezbedne visove. Car Justinijan gradi veliki broj planinskih utvrđenja i ta praksa se nastavlja tokom celog srednjeg veka – kaže arheolog docent dr Dejan Radičević.

Opeka pronađena u tvrđavi,foto B.Subašić

Jelenin grad je, sudeći po izuzetnom položaju, morao da ima veliki strateški značaj. To su mogla da dokažu arheološka istraživanja, da ih je ikada bilo.

– Jelenin grad nije istraživan, niti ga je država upisala na listu zaštićenih lokaliteta. Kolega iz Zavoda koji se bavi planinarenjem obavestio nas je o pljački lokaliteta, koje je noćna mora u oblasti Suve planine i Zaplanja. Ovaj prostor je bio izuzetno naseljen i živ od 6. veka pa sve do kraja srednjovekovne Srbije, jer se nalazio pored glavnih putnih komunikacija.

Foto B.Subašić

Lokaliteta je bilo mnogo, ali divlji kopači su ih desetkovali. Bez preterivanja se može reći da su naneli više štete nego Huni i Turci zajedno. Dok sam bio direktor Zavoda neprestano sam prijavljivao nadležnima ove zločine nad baštinom, ali bez rezultata – kaže Mile Veljković, arhitekta-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Pogled na auto-put sa staze Via militaris,Foto B.Subašić

Njegove reči potvrđuje i prof. dr Marija Antić sa Geografskog fakulteta u Beogradu, jedan od retkih naučnika koji je terenski istraživao Zaplanje.

– Idući stazama geografa s kraja 19. i početka 20. veka otkrila sam da više nema ni traga većini lokaliteta koje su oni opisali. Sa Jeleninog grada se verovatno motrilo na naselja i puteve u dve duboke kotline, niškoj i zaplanjskoj, oko sedamsto metara niže. Tvrđava je osmatrala najvažniju raskrsnicu Via militaris, čijom trasom sada ide novi auto-put ka Egeju. Saobraćajnica preko samog grebena Stare planine je neobična i morala bi se istražiti – kaže dr Marija Antić.

KUNOVIČKA BITKA

SUVA planina se u prošlosti nazivala Kunovica po velikim šumama kuna, kako se tada nazivao klen. Na suvoplaninskim visijama se 1444. godine odigrala velika Kunovička bitka u kojoj je vojska despota Đurđa Brankoviće katastrofalno porazila Turke, posle čega su mu Osmanlije vratile deo okupirane despotovine.

 

Hits: 6

Оставите одговор