* Истраживали сте и случај напада на аутобус “Ниш- експреса” код Подујева, фебруара 2001, када је погинуло 12, а рањено 43 Срба?

– Главног осумњиченог за овај напад, Фљорима Ејупија, одмах је ухапсила полиција Унмика и то на основу ДНК трагова. Међутим, из мени непознатих разлога, уместо да је чекао истрагу у притвору УН, амерички Кфор га је одвео у “Бондстил” одакле им је наводно побегао. Не знам како је побегао, чуо сам да га је обучавала ЦИА, а последње информације о њему сам добио 2012, да живи мирно у Подујеву.

*Да ли је било још случајева када су Американци “умешали своје прсте”?

– Сећам се када су код мене дошли високи британски официри из састава Кфора тражећи савет. Наиме, њихова патрола је у близини административне линије са централном Србијом код Подујева налетела на групу припадника ОВК наоружаних аутоматима и бомбама који су кренули у напад на српске куће. Зауставили су их, и када су покушали да разоружају бандите, појавили су се амерички војници који су им наредили да их пусте. Ти људи су извршили нападе на српске куће, а фрустрирани Енглези су питали шта да раде… Нисам могао ништа, ту је био надлежан Кфор, а они су то после решавали мимо Унмика.

* Често положај међународног судије на КиМ описујете као веома тежак?

– Да, зато што се у Кушнерово време на КиМ о свему питао његов заменик, Американац Џек Кови. Он је био тај кога је команда Кфора беспоговорно слушала, а без војника НАТО, Унмикови полицајци су били немоћни.

* Интересовала вас је и позадина НАТО бомбардовања наше земље?

– Од највиших америчких старешина сам чуо да је бомбардовање Србије било припремљено од њихових обавештајних агенција, са циљем да се Косово одвоји од централне Србије и да се тамо успостави војна база њихових снага. Кампови које су имали по западној Европи у то време су им постали скупи, а тада је био потписан и уговор са Немачком да се америчка војна ефектива, после више деценија, у тој земљи знатно смањи.

ВЕЛИКИМА УСТА ПУНА ЉУДСКИХ ПРАВА

– ЈЕДНА од порука моје књиге је да покаже да су великим силама уста пуна људских права и демократије, само док то не дотакне њихове властите интересе – категоричан је Карпхамар. – Друга порука књиге је да укаже на страшну корупцију унутар УН и да расветли механизме како припадници УН из најмоћнијих земаља света, заправо, злоупотребљавају Светску организацију. На крају, хтео сам да напишем и како сам био погођен свом том корупцијом и неправдама.


НИШТА ОД СУЂЕЊА

КАДА је у питању извештај Дика Мартија и суд у Хагу за ратне злочине Албанаца, Карпхамар је песимиста:

– Прошло је 10 година од Мартијевог извештаја, а 20 година од када су се ти злочини догодили. Није реално очекивати да ће се Албанцима судити.